dizai'n, etcetera.

Tekstualni refreni, pesme slika u koje uvlace, samo ako pricas istim stilom. A stil, pa. Pitanje srece, izbora, odrastanja ili emocijalnog sastava. Mozda sve zajedno. Kreativni smo i zelimo da zivimo. Buncam, ponovo.

Stilovi, i moda. Nova muzika koja je totalno in. Dizajn koji vlada. Polako. Uvek je bio tu. Ali znas da kada harvardov journal press, i top biznis skole posvete 4 uzastopna broja dizajnu, nesto se desava.

Perfekcionizam. Verovatno u stilu, sve mora da bude cakum pakum. Malo je veliko. Meko je tvrdo. Da bitno je sta radis. Kako, je ono sto izdvaja. Prezentacija. Sve mora da bude u jednom toku. Dizajnirano sto bi rekli. Smisao, namena i razlog. Viktorijanski detalji nisu bili samo nabacivani, tek tako. Prica. Prica je sve vise, vise, vise i vise vazna. Ako nesto ima smisao, razlog i neku namenu, onda mora da ima i pricu. Kako drugacije da se objasni. Crtanjem? Mozda.., ali ne uvek. Naravno. Mi smo ljudska bica, i da, volimo da pricamo sa i o drugima i da zalimo druge, sakriveno u 'pomoci za nekoga', rekao je Niche - da bi se osecali u moci. Nije bio prvi koji je to rekao, naravno. Dublje, ono sto je zaista, je empatija. Empatija, saosecanje sa nekim. Ne postoji sud. Cista emocija. Osecaj zapravo. A ako verujemo naucnicima, svako osecanje, a tek misao, se fizicki meri. Meko postaje tvrdo..

a igra.

igra.

moras da volis da se igras sa stvarima.

ne moras ustvari =

moras da pustis da izadje. svi volimo da se igramo.

svi smo bili deca. nije sve ozbiljno kao sto izgleda.

.

.

.

.

.